Stojiš u prodavnici, uzmeš keks na kom piše “integralni”, pogledaš boju — tamna je, izgleda zdravo, staviš ga u korpu. Problem je što boja često ne znači ništa.

Dosta proizvođača pravi keks od običnog belog brašna, pa mu doda karamel boju ili melasu da dobije taj tamniji, “integralni” izgled. Keks onda izgleda kako treba, ali u sastavu nema ni blizu onoliko vlakana koliko bi trebalo da ima pravi integralni keks. To se ne vidi na prvi pogled — vidi se tek kad pročitaš deklaraciju.

Prva stvar na koju treba da obratiš pažnju je redosled sastojaka. Sastojci se po zakonu navode od najzastupljenijeg ka najmanje zastupljenom. Ako je prvi sastojak “pšenično brašno” bez reči “integralno”, a integralno brašno se pojavljuje tek dole na listi, to ti govori da ga ima malo — dovoljno da se pomene, ne dovoljno da napravi razliku.

Druga stvar je procenat. Pravi integralni keks bi trebalo da ima integralno brašno kao dominantan, po mogućstvu jedini tip brašna u sastavu. Ako deklaracija uopšte ne navodi procenat integralnog brašna, to samo po sebi nešto govori.

Treća stvar, i najjednostavnija: ako je keks presavršeno tamne, ujednačene boje, to je često znak bojenja, a ne integralnog brašna. Integralno brašno daje prirodno nešto nepravilniju, zemljanu nijansu, ne uniformnu čokoladnu boju.

Kod nas ovo pitanje ne postoji. Pakovanje je providno pa se sastav vidi pre nego što uopšte pročitaš deklaraciju, keks od 100% integralnog pšeničnog brašna, bez potrebe da nešto izgleda zdravije nego što jeste.

Sledeći put kad biraš integralni keks, okreni kutiju i pogledaj listu sastojaka pre nego što pogledaš boju.